Japan planira 20% porez na kripto: nova pravila koja mogu promeniti igru

Japan se sprema za najveću reformu kripto regulative do sada.
Njihova Agencija za finansijske usluge (FSA) predlaže paket mera kojim bi:

• kriptovalute dobile status “finansijskih proizvoda”
• na dobit od trgovanja kriptom uvela bi se fiksna stopa poreza od 20%, umesto sadašnjih do 55%
• na kripto tržište prvi put bi se primenila pravila protiv insajderske trgovine
• bankama i osiguravajućim društvima bilo bi omogućeno da nude kripto klijentima preko svojih brokerskih/sekjuritiz ćerki

Ako ove izmene prođu u parlamentu tokom 2026. godine, Japan bi mogao postati jedan od najzanimljivijih regulisanih hubova za kripto na svetu – uz kombinaciju nižih poreza i strože regulative.

Kako se kripto trenutno oporezuje u Japanu?

Danas se dobit od kriptovaluta u Japanu tretira kao “ostali prihod” (miscellaneous income).
To u praksi znači:

• progresivne poreske stope,
• za najviše prihodne razrede efektivno i do 55% poreza na kripto profit,
• kripto dobit se sabira sa ostalim primanjima pri obračunu poreza.

Za aktivne trejdere i investitore to je ogroman teret. Upravo zato deo japanskih kripto entuzijasta ili uopšte ne trguje domaće, ili seli aktivnosti i rezidentstvo ka povoljnijim jurisdikcijama.

Šta tačno predlaže FSA?

Prema aktuelnom predlogu:

• 105 najtrgovanijih kriptovaluta u Japanu (uključujući Bitcoin i Ethereum) dobile bi status finansijskih proizvoda
• dobit od trgovanja njima bila bi oporezovana fiksnom stopom od 20%, slično kao kapitalna dobit na akcije
• gube status “ostalog prihoda”, što znači da visoko oporezivanje do 55% odlazi u prošlost
• uvode se obavezna objavljivanja informacija od strane berzi: rizik volatilnosti, karakteristike tokena, likvidnost itd.
• uvode se pravila protiv insajderske trgovine – zabrana trgovanja na osnovu neobjavljenih internih informacija (npr. listing na berzi koji još nije javno najavljen)

Pored toga, regulator razmatra da:

• omogući bankama i osiguravajućim kućama da nude kripto svojim klijentima preko licenciranih brokerskih ćerki
• postepeno ukloni dosadašnju zabranu da banke drže kripto kao investiciju na sopstvenom bilansu

Cilj je kombinacija povoljnijeg poreskog tretmana i ozbiljnijeg nadzora, kako bi se tržište “ozvaničilo” i privuklo više domaćih investitora.

Šta ovo znači za obične trejdere i investitore?

Ako predlog bude usvojen u obliku koji je sada na stolu, za japanske kripto investitore dešava se nekoliko velikih promena:

1. Niži i predvidljiviji porez

Umesto da rizikuju ulazak u najviši poreski razred i efektivnu stopu do 55%, trejdere bi čekala:

• fiksna stopa od 20% na dobit od trgovanja
• porez uporediv sa oporezivanjem kapitalne dobiti na akcije

To kripto u Japanu praktično premesta iz zone “kaznenog tretmana” u zonu standardnih finansijskih proizvoda.

2. Lakše poresko planiranje

Fiksna stopa znači:

• lakše planiranje strategije prodaje
• manji strah od “poreznog šoka” nakon uspešne godine
• veću verovatnoću da investitori ostanu rezidenti umesto da sele poreznu osnovicu u druge zemlje

3. Više kanala za kupovinu kripta

Ako banke i osiguravači dobiju pravo da nude kripto preko svojih sekjuritiz ćerki, prosječnom korisniku će biti mnogo lakše da:

• kupi kripto direktno iz okruženja banke koju već koristi
• dobije kombinovane proizvode (npr. investicioni računi sa delom u kriptu)
• pristupi tržištu kroz poznate i nadzirane institucije

Naravno, sve to dolazi uz uslov da institucije jasno prikažu rizike volatilnosti i da regulator ima realnu moć nadzora.

Šta ovo znači za industriju, berze i projekte?

Za kripto industriju u Japanu, predlog FSA je mešavina velike prilike i dodatnih obaveza.

Prilike

• Veći broj domaćih investitora – niži porez čini trading i investicije psihološki i finansijski prihvatljivijim
• Veća legitimnost – klasifikacija kripta kao finansijskog proizvoda šalje signal da država planira da s njim živi dugoročno, a ne da ga tretira kao privremenu egzotiku
• Ulazak velikih igrača – banke, osiguravači i institucionalni investitori lakše ulaze na tržište kada je pravni okvir sličan tradicionalnim finansijama

Obaveze i rizici

• Striktnije usklađivanje (compliance) – izveštaji, objavljivanje rizika, nadzor transakcija i sprečavanje insajderske trgovine
• Potencijalni pritisak na manje berze – manji igrači mogu imati problema da ispune sve zahteve za izveštavanje i nadzor
• Više “KYC/AML” slojeva – jače usklađivanje sa pravilima protiv pranja novca i finansiranja terorizma

Drugim rečima: manje “divlji zapad”, više Wall Street stil pravila.

Mogući scenariji i otvorena pitanja

Iako ideja zvuči atraktivno za investitore, postoji nekoliko otvorenih tema:

• Tajming – predlog bi trebalo da uđe u redovnu poresku reformu i izmene zakona tokom 2026. godine; moguće su izmene i odlaganja u parlamentu.
• Detalji oko obračuna – kako će se tretirati staking, DeFi prihodi, NFT-ovi i drugi oblici kripto imovine?
• Granica između malih i velikih investitora – da li će postojati dodatna pravila za “profesionalne” investitore, fondove i kompanije?
• Reakcija tržišta – da li će niži porez zaista dovesti do povratka domicilnih trejdera, ili će se i dalje preferirati offshore rešenja i anonimnije platforme?

Za sada je jasno da se Japan pozicionira kao regulisan, ali kripto-prijateljski ekosistem: porez se smanjuje, ali zauzvrat industrija ulazi u ozbiljniji regulatorni okvir.

Zaključak

Japanov plan da:

• proglasi kriptovalute finansijskim proizvodima,
• uvede fiksni porez od 20% na dobit,
• i primeni pravila protiv insajderske trgovine,

mogao bi da bude prekretnica za tamošnje kripto tržište.

Za investitore to znači niže i predvidljivije poreze. Za industriju – više nadzora, ali i više legitimnosti. A za ostale države, ovo može postati model kako kombinovati poreske olakšice sa ozbiljnom regulacijom, umesto da kripto bude stalno na marginama sistema.

Disclaimer: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja poreski, pravni ili investicioni savet. Svaki čitalac treba da se konsultuje sa svojim poreskim i pravnim savetnikom pre donošenja finansijskih odluka.