Bitcoin – sve što niste znali (i što vam niko nije rekao)

Svi pričaju o Bitcoinu. Jedni ga vide kao kartu za finansijsku slobodu, drugi kao najveću prevaru u istoriji interneta. Mnogi imaju neki „mali ulog za svaki slučaj“ – ali malo ko zapravo razume šta je tačno kupio.

U ovom tekstu prolazimo kroz ono što se obično ne objašnjava: kratku istoriju, misterije i teorije zavere, kako sistem zaista radi (bez formule i integrala), kao i realne rizike i scenarije za budućnost.

Kratka istorija Bitcoina (mini timeline)

2008 – Whitepaper i Satoši

U oktobru 2008. na kripto-mailing listi pojavljuje se PDF od devet stranica:
„Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System“ potpisan imenom Satoshi Nakamoto.
Niko ne zna ko je, ali ideja je jasna: digitalni novac koji radi bez banaka i država.

2009 – prvi blok

Početkom 2009. rudaren je genesis blok – prvi blok Bitcoin lanca. U njega Satoši ubacuje naslov iz novina:

“Chancellor on brink of second bailout for banks”

Diskretna poruka: Bitcoin nastaje u trenutku kada se klasični finansijski sistem spasava novcem iz vazduha.

Prve transakcije: pice, forumi i cypherpunk scena

U početku Bitcoin kruži među cypherpunk entuzijastima. Ljudi ga šalju jedni drugima iz znatiželje – više kao eksperiment nego kao „investiciju“.

Legendarna epizoda: maj 2010. programer Laszlo Hanyecz plaća 10.000 BTC za dve pice.
To je bio prvi „realni“ deal. Danas bi to bile pice vredne stotine miliona dolara – ali tada je to bio samo geek eksperiment.

Prvi exchange-i, Mt. Gox i rani baloni

Kako raste interesovanje, nastaju prvi exchange-i. Najpoznatiji rani igrač: Mt. Gox.
Bez ozbiljne regulative, bez standarda bezbednosti – savršena podloga za:

• prvi veliki balon,
• prvi veliki krah,
• i prvu masovnu lekciju o tome da „nije dovoljno da se cena penje“.

Mt. Gox bankrotira 2014. nakon ogromnog hakovanja. Mnogi prvi „bitcoin milioneri“ shvataju da papirno bogatstvo nije isto što i devize na računu.

Kako Bitcoin stvarno radi (bez matematike)

Blockchain kao javna računovodstvena knjiga

Najkraće moguće: blockchain je javna knjiga prometa.

• Svaka transakcija je red u knjizi.
• Više transakcija se pakuje u blok.
• Svaki blok se nadovezuje na prethodni, tako da dobiješ lanac blokova – otud naziv blockchain.

Nema centralne banke koja vodi knjigu. Umesto toga, knjigu održava mreža računara (node-ova) – svako može da proveri da li sve „štima“.

Proof of Work – rudarenje kao loto sa strujom

„Rudari“ su računari koji troše struju da bi rešili kriptografski zadatak.
Najbolja analogija: globalna loto lutrija:

• Svaki „loto tiket“ je novi pokušaj da se pogodi rešenje.
• Što više tiketa (hash pokušaja) kupiš, veća šansa da osvojiš rundu.
• Ko pobedi, dobija pravo da doda sledeći blok u lanac + nagradu u novim BTC.

Zašto je to bitno? Zato što ovakav mehanizam čini prevaru ekstremno skupu. Da bi neko „prepisao knjigu“, morao bi da ima više računarske snage od ostatka mreže – praktično ceo energetski sistem jedne zemlje.

Ograničena ponuda – 21 milion BTC

Bitcoin ima tvrdo ugrađeno ograničenje ponude:
nikada neće postojati više od 21.000.000 BTC.

Novi Bitcoini ulaze u opticaj kroz nagradu rudarima, ali na svake otprilike četiri godine dešava se halving – nagrada se prepolovi.

Posledice:

• svake 4 godine „pritisak ponude“ postaje upola manji,
• ako potražnja ostane ista ili poraste, cena ima tendenciju rasta,
• u narativu zajednice Bitcoin postaje „digitalno zlato“ – nešto čega nema mnogo, a svi ga priželjkuju.

Misterije i urbane legende oko Bitcoina

Ko je Satoši?

Najveća enigma Bitcoina: ko stoji iza pseudonima Satoshi Nakamoto?

Teorije se kreću od:

• jednog genijalnog programera,
• male grupe kriptografa,
• pa sve do toga da je Satoši zapravo državna agencija ili veliki korporativni tim.

Istina je jednostavna: ne znamo – i možda nikada nećemo saznati.
Ipak, kod je otvoren, a mrežu danas održavaju hiljade nezavisnih node-ova, pa identitet osnivača više nema tehničku kontrolu nad sistemom.

„Bitcoin je CIA projekat“, „elite pump & dump“, „vanzemaljska tehnologija“

Kako cena skače, tako raste i broj legendi:

• „CIA je napravila Bitcoin da bi pratila novac.“
• „To je alat elita da izvuče pare od malih investitora.“
• „Ovo je tehnologija koju su dali vanzemaljci.“ (da, i ovo se zaista pominjalo).

Šta od toga preživljava proveru?

• Verificirano: kod je otvoren, svaki deo je javno analiziran.
• Mitologija interneta: većina teorija nije zasnovana na dokazima, već na mešavini straha, zavisti i zdravog skepticizma.

Bitcoin je manje „tajni projekat“, a više eksperiment koji je izmakao kontroli – u dobrom i lošem smislu.

Veliki usponi i padovi – ciklusi

Bitcoin živi u ciklusima jakih rastova i brutalnih padova.

• 2011 – prvi veći bull + crash kada mainstream tek čuje za „digitalni novac“.
• 2013 – rast sa par dolara na preko 1000 $, potom pad posle Mt. Gox drame.
• 2017 – ICO mania: svi izbacuju svoj „coin“, Bitcoin ide ka 20k $, zatim sledi zima.
• 2021 – DeFi, NFT, institucionalni ulazak, priče o ETF-ovima – pa opet korekcija.

U pozadini skoro svakog ciklusa stoje:

1. Narativ (nova priča zašto je ovaj put „drugačije“)
2. Jeap hype + FOMO
3. Preterana očekivanja i leverage
4. Otrežnjenje

Šta je Bitcoin danas?

Store of value ili digitalni keš?

Originalna ideja iz whitepapera je bila „peer-to-peer electronic cash“ – digitalni keš.

Danas se Bitcoin mnogo češće koristi kao:

• store of value – nešto što čuva vrednost dugoročno,
• „digitalno zlato“ – posebno u zemljama sa inflacijom i nestabilnim valutama.

Mikro-plaćanja su se preselila na druge slojeve (Lightning mreža) ili na druge kripto projekte.

Digitalno zlato i ETF-ovi

U poslednjim godinama:

• nastupaju institucije, fondovi i ETF-ovi,
• sve više kapitala ulazi u Bitcoin kroz tradicionalne kanale,
• narativ se menja: od „cypherpunk eksperimenta“ do finansijskog asseta na velikim berzama.

To sa sobom nosi i nove rizike – pre svega regulatorne.

Rizici: regulativa, centralizacija rudara, energija

Neki od glavnih izazova:

• Regulativa i zabrane – od poreza do potpunih banova u nekim državama.
• Centralizacija rudarenja – ako mali broj igrača drži većinu hash-power-a, narušava se ideal decentralizacije.
• Energetska priča – troši se ogromna količina struje; deo toga je „zeleni“ miks, deo nije. Debata oko toga će trajati još dugo.

Tri scenarija budućnosti

1. Bullish – globalni store of value

U optimističkoj verziji:

• Bitcoin postaje globalna digitalna rezerva,
• deo državnih trezora prelazi u BTC,
• volatilnost se smanjuje kako raste ukupna kapitalizacija,
• narrativa „digitalno zlato“ postaje standardni deo finansijskih udžbenika.

2. Bearish – tehnološki ili politički „strike“

U negativnom scenariju:

• javljaju se tehnološke mane koje danas ne vidimo (kriptografski lom, kvantni skok…),
• ili koordinisane zabrane velikih država i banaka,
• kapital odlazi u neke nove oblike digitalne imovine.

Bitcoin ostaje istorijska prekretnica, ali ne i ključna imovina budućnosti.

3. Realističan miks – važan, ali ne „sve i svja“

Najrealnije: istina je negde između.

• Bitcoin ostaje glavni predstavnik „tvrde“ digitalne imovine,
• ne nestaje, ali ni ne zamenjuje sve valute sveta,
• koegzistira sa državnim valutama, stablecoin-ima i drugim oblicima digitalnog novca.

Gde je tu 1.000.000 $ za 1 BTC?

U trenutku pisanja ovog teksta Bitcoin se kreće oko ~100.000 $ za jedan BTC (uz ogromne dnevne oscilacije). Da bi stigao do 1.000.000 $, potrebno je još otprilike 10× odavde – što je mnogo, ali u kriptu nije neviđeno.

Kako to može da izgleda u scenarijima:

Ultra bull scenario
Bitcoin postaje globalno “digitalno zlato”, većina velikih fondova i država drži bar mali procenat rezervi u BTC-u, a priča o inflaciji i dugu gura tražnju još više. U takvom, ekstremno optimističnom scenariju, neki analitičari vide raspon 500.000–1.000.000 $ u narednim jednog do dva ciklusa (recimo u okviru perioda 2028–2036). Ovo je više vizija nego prognoza.

Realističan miks
Bitcoin ostaje važan “store of value” za deo investitora, ali ne postaje nova svetska rezerva. Institucije ulaze postepeno, regulativa je stroža, a rast usporeniji. U tom slučaju je možda realnije da vidi više “stepenica” rasta (npr. 150k, 250k, 400k…) nego jedan veliki skok pravo na milion – i to bez garancije da će ikada stići do tih nivoa.

Bearish / “nikad ne stigne” scenario
Tehnološki rizik, regulative, porezi, zabrane, bolja konkurentska rešenja, ili jednostavno gubitak interesa mogu da prekinu ciklus rasta. U tom slučaju Bitcoin može ostati ispod ranijih vrhova ili dugo stagnirati. Milion dolara u ovom scenariju ostaje samo mem sa kripto Tvitera.

Poenta: brojke zvuče spektakularno, ali iza njih stoje samo pretpostavke. Bitcoin je mešavina tehnologije, ekonomije i ljudske psihologije – a to znači da je budućnost nepredvidiva.

Zaključak: tehnologija + ljudska psihologija

Bitcoin nije ni čarobni štapić ni prevara veka.
To je kombinacija tehnologije, ekonomije i ljudske psihologije:

• tehnologija brine o ograničenoj ponudi i sigurnosti zapisa,
• ekonomija reaguje na ponudu, potražnju i narativ,
• psihologija upravlja ekstremima – od „to the moon“ do „sve će se srušiti“.

Razumeti Bitcoin znači razumeti sva tri nivoa odjednom.

Disclaimer: Ovaj tekst je isključivo informativnog i edukativnog karaktera i ne predstavlja finansijski, investicioni ili poreski savet. Svako ulaganje nosi rizik, a odluke donosiš isključivo na sopstvenu odgovornost.