2025 – godina tokenizacije realne imovine: obveznice, nekretnine i trezori na blockchainu

Kripto svet je navikao na cikluse – DeFi, NFT, memecoins, L2… Ali 2024/2025. donosi trend koji je mnogo manje „šaren“, a potencijalno mnogo dublji: tokenizacija realnih sredstava (RWA – Real World Assets). Umesto profil slika i pikselizovanih majmuna, na blockchain polako sele državne obveznice, nekretnine, trezorski fondovi i potraživanja.

Do jeseni 2025. vrednost tržišta tokenizovanih realnih sredstava procenjuje se na oko 30 milijardi dolara, nakon višestrukog rasta u odnosu na pre tri godine. Većinu čine tokenizovane državne obveznice i trezorski fondovi, ali sve više projekata cilja i nekretnine, komercijalne kredite i druge tradicionalne instrumente.

Pitanje više nije „da li će RWA postojati“, već ko će kontrolisati tu infrastrukturu, pod kojim pravilima – i šta to znači za običnog investitora.

Šta je uopšte RWA i zašto je važno?

U najjednostavnijoj formi, RWA token je digitalni token na blockchainu koji je vezan za neku realnu imovinu:

• državne obveznice i trezorske zapise,
• novčane fondove (money market funds),
• nekretnine i projekte izgradnje,
• poslovne kredite, potraživanja, prihod od najma,
• čak i umetnička dela ili kolekcionarske predmete.

Ideja je da se tradicionalna imovina „isecka“ na manje, likvidne digitalne jedinice, koje se mogu:

• slati 24/7,
• koristiti kao kolateral u DeFi protokolima,
• trgovati globalno bez gomile posrednika,
• povezati sa pametnim ugovorima (npr. automatska isplata kupona ili rente).

Za običnog investitora, ovo u teoriji znači:

• niži minimalni ulog – umesto 100.000 € u fondu, kupiš „par tokena“,
• lakši pristup instrumentima kojima se inače trguje samo preko velikih banaka i brokera,
• potencijalno niže provizije zbog manje posrednika.

Naravno, to je „marketinška“ verzija priče. U praksi, tokenizacija nosi i potpuno nove vrste rizika – o čemu ćemo kasnije.

Franklin Templeton i Benji: kada trezorski fond postane token

Jedan od pionira RWA narativa je Franklin Templeton, veliki tradicionalni asset menadžer koji je još 2021. pokrenuo Franklin OnChain U.S. Government Money Fund – trezorski fond čije se vlasništvo vodi na blockchainu.

• Svaka deonica fonda predstavlja se tokenom BENJI –
  1 BENJI = 1 deonica fonda.
• Fond ulaže u kratkoročne američke državne hartije od vrednosti, keš i repo ugovore.
• Investitori benkarski svet fondova dobijaju u kombinaciji sa crypto UX-om – digitalni novčanici, blockchain transferi, integracija sa DeFi/cex okruženjem.

Do kraja 2025:

• BENJI platforma se širi na više mreža, uključujući institucionalne chain-ove poput Canton Network, što olakšava integraciju sa bankama i klirinškim kućama.
• Franklin Templeton lansira tokenizovane verzije fonda u SAD, Luksemburgu, Singapuru i Hong Kongu, jasno pokazujući da ovo nije eksperiment već strategijski pravac.

Suština: trezorski fond koji je nekad živeo samo u tabelama klasičnog kastodijana, sada ima svoj “digitalni dvojnik” na blockchainu. A to otvara put da isti princip jednog dana koriste i:

• penzioni fondovi,
• ETF-ovi,
• kreditni portfelji,
• čak i privatni equity.

Kina, nekretnine i RWA: od Seazena do regulatorne kočnice

RWA nije samo igra američkih fondova. Jedan od zanimljivijih primera dolazi iz Kine i nekretninskog sektora, koji već godinama grca u dugovima.

Developer Seazen Group najavio je da osniva institut u Hong Kongu posvećen tokenizaciji realne imovine, sa fokusom na:

• tokenizaciju prihoda od svojih tržnih centara i nekretninskih projekata,
• izdavanje digitalnih tokena vezanih za Wuyue Plaza objekte,
• istraživanje kako tokeni mogu da obezbede novu likvidnost u sektoru koji se bori sa dugom i padom prodaje.

Par meseci kasnije stiže hladan tuš: kineski regulator (CSRC) neformalno savetuje brokere da pauziraju RWA biznis u Hong Kongu dok se ne razjasne rizici i standardi. To šalje jasnu poruku:

• Bejing želi strogu kontrolu nad tim kako i gde se tokenizuje kineska imovina,
• Hong Kong želi da postane RWA i virtual asset hub,
• razlika u tempu i apetitu za rizik već je vidljiva.

Za investitore, ovo znači da RWA nije samo tehnološka priča, već geopolitički i regulativni šah: ko će smeti šta da tokenizuje, na kojoj mreži i pod čijim nadzorom.

Koliko je tržište zapravo veliko?

Procene veličine RWA tržišta razlikuju se u zavisnosti od toga šta tačno brojimo:

• konzervativniji izvori govore o oko 20–30 milijardi dolara tokenizovanih realnih sredstava (bez stabilcoina) u 2025,
• neki izveštaji uključujući širu definiciju (i pojedine stablecoine) penju cifru i više, ali stabilcoini i dalje čine više od 90% tokenizovane imovine,
• projekcije renomiranih kuća (McKinsey, Ripple/BCG i dr.) vide potencijal od stotina milijardi do više biliona dolara tokenizovanih sredstava do 2030. godine.

U prevodu: RWA je još uvek mali deo globalnih tržišta, ali rast je ogledalski u odnosu na klasični kripto:

• ne pričamo o memecoin-u koji za dve nedelje ode x100 pa na nulu,
• pričamo o tome da deo obveznica, fondova i nekretnina dobija „drugi život“ na blockchainu.

Šta ovo znači za običnog investitora?

Ako si mali ili srednji investitor, RWA ti u teoriji donosi tri velike stvari:

1. Pristup instrumentima koji su ranije bili „zaključani“

Tokenizacija omogućava da:

• kupiš deo fonda ili paketa obveznica sa manjim ulogom,
• uđeš u strukture koje su ranije bile zatvorene (PE/VC fondovi, komercijalne nekretnine),
• koristiš iste tokene kao kolateral u DeFi aplikacijama (naravno, uz veliki oprez).

2. Fleksibilniju likvidnost

Umesto da čekaš:

• T+2, T+3 namirenje,
• radno vreme berze ili brokera,

RWA token u teoriji omogućava transfer i trgovinu 24/7, bez obzira na geografiju. U praksi, i dalje ima ograničenja (regulative, KYC, whitelisting adresa), ali smer je jasan.

3. Novi rizik – „šta stvarno posedujem?“

Najveći problem nije tehnološki, već pravni i strukturalni:

• da li token predstavlja direktno vlasništvo nad imovinom (npr. deo fonda, deo zgrade),
• ili imaš samo potraživanje prema kompaniji koja drži tu imovinu i „obećava“ da token pokriva neki deo?

Globalni regulator za hartije od vrednosti IOSCO izričito upozorava na rizik da investitori ne budu sigurni šta tačno poseduju – stvarni udeo u imovini ili samo digitalni „sloj“ iznad nje. Uz to dolaze:

• rizici trećih strana (emitenata tokena, kastodijana, platformi),
• tehnički rizici (smart contract bugovi, hakovanja),
• regulatorni rizici (promena pravila, zabrane, „pauze“ kakve smo videli u Hong Kongu).

Gde je Balkan u celoj priči?

Za korisnika sa Balkana, RWA danas deluje kao tehnologija „tamo negde“ – američki fondovi, kineski developeri, hongkonški brokeri. Ali srednjoročno, ovo lako može da dotakne i lokalnu scenu:

• zamisli tokenizovane državne obveznice koje možeš da kupiš preko domaće banke, ali koje istovremeno žive na međunarodnom chain-u,
• fond koji drži stanove u Beogradu, Zagrebu, Budimpešti, a ti držiš tokene koji predstavljaju tvoj udeo i deo prihoda od rente,
• lokalne kompanije koje umesto klasičnog zaduživanja izdaju RWA tokene vezane za prihod od projekata.

Naravno, sve to zahteva:

• jasnu regulativu,
• saradnju banaka, berzi i regulatora,
• institucionalni apetit za rizik i inovacije.

Ali pravac koji vidimo u SAD, EU i Aziji jasno sugeriše da će i naš region u jednom trenutku morati da zauzme stav: da li želimo da igramo u RWA ligi, i pod kojim uslovima?

RWA i DeFi: most ili Trojanac?

Za DeFi protokole, RWA je i prilika i opasnost:

• prilika, jer omogućava da se „pravi prinos“ iz tradicionalnog finansijskog sveta (kuponi, kamata, renta) ubaci u DeFi,
• opasnost, jer uvodi složene pravne strukture, centralizovane entitete i regulatorne rizike u ekosistem koji je nastao kao odgovor na preveliku centralizaciju.

Već sada postoje protokoli koji nude:

• pozajmice osigurane tokenizovanim obveznicama,
• vault-ove koji kombinuju stablecoine i RWA tokene,
• proizvode koji obećavaju „real yield“ na osnovu državnih trezora.

Za korisnika to može delovati primamljivo – konačno prinos koji nije čista spekulacija. Ali time DeFi preuzima i sve rupe i pukotine tradicionalnog sistema: od loše regulisanih emitera do nejasnih vlasničkih struktura.

Zaključak: hype ili nova infrastruktura finansija?

Da li je RWA samo još jedan buzzword ili temelj nove finansijske infrastrukture?

Trenutna slika izgleda ovako:

• tržište je još uvek relativno malo, ali raste brzo – sa par milijardi na desetine milijardi u par godina;
• veliki igrači poput Franklin Templeton-a pokazuju da ovo nije samo „kriptograđevina“, već strateški pravac tradicionalnih finansija;
• regulatori poput IOSCO priznaju potencijal, ali glasno upozoravaju na pravne, operativne i tržišne rizike;
• države i regioni (SAD, EU, Hong Kong, kontinentalna Kina) već igraju regulatorni ping-pong oko toga ko će biti glavni RWA hub.

Za investitora, možda je najbolji rezime sledeći:

• RWA nije zona za „all-in“ – više liči na polje za pažljivo, informisano eksperimentisanje;
• potencijal je ogroman, ali sve dok ne razumeš šta token zaista predstavlja, ne znaš ni šta rizikuješ;
• ako 2020. pamtimo po DeFi-ju, 2021. po NFT-jevima, 2024/2025. će verovatno ostati upamćene kao početak ozbiljne tokenizacije realne imovine.

Da li će RWA zaista postati standard do 2030. ili će ostati „pilot projekat“ za entuzijaste – zavisi manje od tehnologije, a mnogo više od: regulativa, poverenja i toga koliko smo spremni da klasične finansije zaista otvorimo ka otvorenim blockchain mrežama.