Investiciono zlato: kako je za 10 godina stiglo od 1.000 do 4.000 dolara po unci

Dok se kripto tržište ljulja u svojim klasičnim ciklusima, zlato je u tišini odradilo jedan od najsnažnijih “bull runova” u modernoj istoriji. U 2025. cena zlata je probila prag od 4.000 dolara po unci, a zatim postavila i nove istorijske rekorde.

Ako se vratimo deset godina unazad, priča izgleda još impresivnije: u poslednjih 10 godina zlato se kretalo od nivoa od oko 1.000–1.100 USD po unci do preko 4.000 USD, uz ukupni rast reda veličine 200–300%. To ga čini jednim od najstabilnijih dugoročnih “hedge” alata u portfolijima širom sveta – i ponovo otvara pitanje: da li je kasno ući, ili tek kreće nova faza?

Ovaj tekst je namenjen čitaocima koje zanima investiciono zlato (poluge, dukati, ETF-ovi) kao konzervativni dodatak portfoliju, bilo uz kripto, bilo uz klasičnu štednju i fondove.

💡 Napomena: grafikon iznad prikazuje približan rast cene zlata u poslednjih 10 godina, sa zaokruženim vrednostima. Nije reč o preciznim istorijskim kotacijama, već ilustraciji trenda za potrebe članka.

Zlato na istorijskom maksimumu: gde smo danas

Poslednjih par godina zlato je izašlo iz dužeg perioda “tapkanja u mestu” i ušlo u potpuno novi cenovni režim:

• probijen je nivo od 2.000 USD po unci i zadržan tokom više ciklusa,
• tokom 2024. i 2025. zabeleženi su višestruki istorijski maksimumi,
• cena se u kratkom periodu pomerila iz zone oko 2.000–2.500 USD ka 3.000, a zatim i preko 4.000 USD.

U pozadini ovakvog skoka stoji kombinacija:

• centralnih banaka koje agresivno povećavaju zlatne rezerve,
• traženja “sigurne luke” usred geopolitičkih tenzija i rizika recesije,
• očekivanja da će veliki igrači (FED, ECB…) postepeno popuštati sa restriktivnom monetarnom politikom.

Drugim rečima: zlato trenutno igra dvostruku ulogu – zaštite od sistemskog rizika i monetarnog “sidra” u svetu gde poverenje u klasične valute postaje sve krhkije.

Kako je zlato raslo poslednjih 10 godina (2015–2025)

Ako zumiramo poslednju deceniju, kriva rasta izgleda otprilike ovako:

• 2015–2018: cena se kreće okvirno između 1.050 i 1.300 USD – zlato je “dosadno”, ali stabilno.
• 2019–2020: globalne tenzije i pandemija guraju zlato ka zoni oko 1.500–2.000 USD po unci.
• 2021–2022: period konsolidacije – zlato osciluje, ali uglavnom ostaje ispod ili blizu 2.000 USD, dok fokus ide na rastuće kamate i jači dolar.
• 2023–2024: centralne banke ubrzavaju kupovine, inflacija ostaje povišena, a zlato ponovo probija istorijske maksimume iznad 2.000+ USD.
• 2025: “super-rally” – prelazak psiholoških granica od 3.000 i 4.000 USD po unci, što znači da je u 10 godina zlato ostvarilo približno trostruki rast u dolarima.

Za investitora koji je pre deset godina kupovao fizičko investiciono zlato (poluge, dukate), ova dekada je značila:

• solidan realni prinos čak i nakon inflacije,
• manje nervoze nego kod akcija i kripta,
• dokaz da zlato i dalje funkcioniše kao dugoročni “store of value” u kriznim periodima.

Naravno, kao i uvek kod sredstava sa jakim rastom – pitanje je šta sledi posle ovakvog skoka.

Zašto je zlato ponovo u fokusu

Postoji nekoliko ključnih razloga zašto je zlato danas možda važnije nego pre 10–15 godina:

1. Neizvesnost + kriza = zlato

Istorijski gledano, kada neizvesnost raste, zlato jača. To se ponavlja u talasima:

• geopolitičke krize,
• trgovinski ratovi i sankcije,
• potencijalne recesije i nagle promene monetarne politike.

U takvom okruženju investitori (posebno veliki fondovi i centralne banke) povećavaju udeo zlata kako bi amortizovali šokove na tržištima akcija, obveznica i valuta.

2. Centralne banke glasaju… zlatom

Centralne banke poslednjih godina imaju rekordne kupovine zlata i njihov udeo u ukupnoj tražnji konstantno raste.

To je vrlo konkretan signal:

• zemlje koje žele manju zavisnost od dolara jačaju zlatne rezerve,
• zlato se tretira kao strateška rezerva, a ne samo obična investicija.

3. Realne kamate i dolar

Čak i kada su nominalne kamate visoke, tržišta gledaju napred – ka ciklusu mogućeg snižavanja kamatnih stopa i slabljenju dolara. Zlato u tim fazama tradicionalno dobro performira, jer ne zavisi od prinosa, već od poverenja.

Šta stručnjaci predviđaju za naredne godine

Prognoze se razlikuju, ali većina i dalje gleda naviše, uz naglasak da su korekcije normalne:

• deo analitičara očekuje da će se zlato zadržati iznad 3.000 USD kao novog “poda”,
• optimističniji scenariji pominju opseg od 4.000–5.000 USD u narednih nekoliko godina,
• konzervativnije prognoze računaju sa jačanjem zlata u periodima stresa, ali i mogućim padom u mirnijim fazama tržišta.

Realnost je verovatno negde između:
zlato jeste u snažnom višegodišnjem trendu, ali ni jedan asset ne raste pravolinijski – korekcije od 15–30% su sasvim realne čak i u bull scenariju.

Šta sve spada pod “investiciono zlato”?

Kada kažemo investiciono zlato, u praksi se najčešće misli na:

1. Fizičko zlato

• poluge (1g, 5g, 10g, 50g, 100g, 1oz…)
• investicioni dukati i zlatnici

Prednost: nema rizika emitenata – nemaš ničiji papir, imaš metal.
Mana: troškovi skladištenja, osiguranja i marže pri kupovini/prodaji.

2. ETF-ovi i “papirno zlato”

• fondovi koji prate cenu zlata (uz fizičku pokrivenost ili derivativnu),
• lako se kupuju/prodaju preko brokera, pogodni za rebalans portfolija,
• nose rizike regulative, brokera i strukture fonda.

3. Akcije rudnika i zlatni fondovi

• “leveraged” izloženost – često rastu više od samog zlata u dobrim fazama,
• u lošim periodima padaju dublje, uz dodatne biznis rizike (troškovi rude, dozvole, regulativa…).

4. Tokenizovano zlato / kripto rešenja

• kripto tokeni navodno pokriveni fizičkim zlatom,
• mogu biti interesantni naprednijim korisnicima,
• zahtevaju dodatnu proveru reputacije emitenta i custodian-a.

Zlato i kripto: konkurencija ili isti tim?

U InfoHelm ekosistemu zlato prirodno upada u kategoriju “kripto i ekonomija”, jer se često pominje u istom dahu sa Bitcoinom:

• oba se vide kao “tvrda imovina” van tradicionalnog finansijskog sistema,
• oba reaguju na inflaciju, monetarne eksperimente i pad poverenja u fiat valute,
• ali se ponašaju potpuno drugačije po pitanju volatilnosti, likvidnosti i regulative.

Veoma uprošćeno:

• zlato je spor, težak, ali pouzdan tanker,
• Bitcoin (i kripto generalno) je brza, hiper-volatilna motorna jahta.

Za mnoge investitore kombinacija “zlato + malo kripta” postaje način da se napravi balans između stabilnog heđa i rizičnije spekulativne komponente.

Zaključak: da li ima smisla ulaziti sada?

Ako pogledamo samo grafikon, lako je upasti u zamku:

“Da sam kupio pre 10 godina… danas bih bio na velikom plusu.”

Problem je što se investicione odluke donose danas, ne iz fotelje u retrovizoru.

Nekoliko praktičnih tačaka za razmišljanje:

• zlato je u snažnom višegodišnjem trendu,
• većina velikih institucija vidi prostor za dalji rast, ali i za ozbiljnije korekcije,
• za malog investitora zlato je često dopuna portfoliju, a ne zamena za štednju, stan, penzioni fond ili ceo kripto stack,
• odgovor na pitanje “da li ima smisla sada” zavisi od:
  • tvog vremenskog horizonta (godine ili decenije),
  • spremnosti na korekcije,
  • ukupne slike portfolija i ličnih ciljeva.

Ako odlučiš da istražiš investiciono zlato, zdravorazumski pristup je:

• krenuti sa malim udelom u odnosu na ukupnu imovinu,
• jasno razdvojiti “sigurnosni” deo portfolija od spekulativnog,
• razmišljati u godinama i decenijama, ne u danima i nedeljama.

Disclaimer: Tekst ima informativni karakter i ne predstavlja finansijski, investicioni, pravni niti bilo koji drugi vid profesionalnog saveta.
Pre bilo kakve investicione odluke, konsultujte licenciranog savetnika i donesite odluke u skladu sa sopstvenom procenom rizika.