3I/ATLAS – interstelarna kometa ili nešto sasvim drugo?

Treći put u istoriji posetio nas je objekat koji ne pripada našem Sunčevom sistemu.
Posle ‘Oumuamue i 2I/Borisova, stigao je 3I/ATLAS – telo koje je toliko čudno da je za kratko vreme proizvelo i novu nauku i novu rundu teorija zavere.

Zvanično, 3I/ATLAS je „interstelarna kometa“ koja je otkrivena u julu 2025. u okviru havajsko–čileanskog projekta ATLAS. Njegova orbita je jasno hiperbolična, što znači da dolazi iz međuzvezdanog prostora i više se nikada neće vratiti.

Nezvanično – društvene mreže gore od spekulacija:
da li je ovo samo ledena grudva leda i prašine ili sonda neke druge civilizacije?

Ilustracija: umetnički prikaz interstelarne komete 3I/ATLAS u prolazu kroz unutrašnji Sunčev sistem.

Kako je otkriven 3I/ATLAS

3I/ATLAS je prvi put zabeležen 1. jula 2025. na snimcima Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System (ATLAS) teleskopa u Čileu.
Vrlo brzo je postalo jasno da:

• dolazi iz pravca sazvežđa Strelca,
• kreće se brzinom oko 58 km/s u odnosu na Sunce,
• prati hiperboličnu putanju – dakle, nije vezan za Sunčev sistem gravitaciono.

Zbog te putanje dobio je oznaku 3I („treći interstelarni“), a dodatak ATLAS po projektu koji ga je prvi registrovao.

Šta je zaista neobično kod 3I/ATLAS?

Nije svaka čudna stvar automatski „vanzemaljsko oružje“, ali 3I/ATLAS objektivno ima nekoliko karakteristika koje ga odvajaju od „klasičnih“ kometa.

1. Stariji od Sunčevog sistema?

Analize pokazuju da je 3I/ATLAS verovatno formiran u drugom planetarnom sistemu pre više od 7 milijardi godina, dakle stariji od našeg Sunca.

To ga čini kosmičkim fosilom: kapsulom koja čuva hemijski potpis davno ugašenog sistema.

2. Kompletno „iskrivljena“ hemija – CO₂ umesto vode

Komete koje znamo iz našeg sistema uglavnom su vodeni led + malo CO₂ i CO.
Kod 3I/ATLAS, James Webb Space Telescope (JWST) je video nešto sasvim drugo.

Slika: JWST NIRSpec mape reflektovane svetlosti od prašine (levo), emisije CO₂ (sredina) i H₂O (desno) u komi 3I/ATLAS. Izvor: NASA / CUA / M. Cordiner et al.

Spektroskopska merenja pokazuju da je koma ekstremno bogata CO₂ gasom:
odnos CO₂ / H₂O ≈ 8 – jedno od najviših vrednosti ikada izmerenih kod kometa.

To sugeriše da je:

• ili nastao u regionu svog matičnog sistema gde CO₂ led lako kondenzuje,
• ili je milijardama godina bio izložen mnogo jačem zračenju nego komete iz našeg sistema, pa je voda „izgorela“ brže od CO₂.

Pored toga, detektovani su i CO, OCS, vodeni led i prašina – ali u drugačijim odnosima nego što smo navikli.

3. Asimetrična koma i „čudan rep“

JWST i drugi teleskopi pokazuju da:

• kometa nije savršeno simetrična oko jezgra,
• aktivnost je pojačana ka strani okrenutoj Suncu,
• kometa povremeno izgleda kao da ima rep koji ne prati „klasičan“ smer.

Za astrofizičare ovo je pre svega znak neravnomernog izbijanja gasova i prašine sa površine – sa jedne strane jezgra gubi se više materijala nego sa druge.

4. Blago „negravitaciono“ ubrzanje

Meteor dinamičari su registrovali i sitna odstupanja od putanje koju bi kometa imala samo pod uticajem gravitacije.

To je ranije viđeno i kod drugih kometa: kako gas izlazi iz jezgra, on „gura“ telo u suprotnom smeru – kao blagi raketni motor.

• Mainstream objašnjenje: obična negravitaciona sila od izbacivanja gasova.
• Spekulativno tumačenje: neki autori (Avi Loeb i drugi) podsećaju da je sličan efekat viđen i kod ‘Oumuamue i pitaju da li bi takvo ponašanje moglo da sakrije kontrolisani pogon.

Za sada, merenja ne zahtevaju „egzotično“ objašnjenje – ali svakako drže maštu budnom.

5. Promene boje i svetlosti

Posmatranja sa Zemlje pokazuju da se boja i sjaj 3I/ATLAS-a menjaju sa vremenom više nego kod tipične komete: verovatno zbog toga što se razni slojevi leda (CO₂, CO, H₂O) tope na različitim rastojanjima od Sunca.

Naučnici između entuzijazma i teorija

Zvanična slika: neobična, ali ipak – kometa

Većina istraživača vidi 3I/ATLAS kao prilično egzotičnu, ali prirodnu kometu:

• hemija joj je ekstremna, ali i dalje u okviru onoga što modeli predviđaju za druge protoplanetarne diskove,
• negravitaciona ubrzanja su mala i očekivana za aktivnu kometu,
• JWST i drugi teleskopi lepo hvataju gasove i prašinu koji „hrane“ njenu komu.

Za njih je 3I/ATLAS pre svega fantastična laboratorija: uzorak leda iz drugog sistema, stariji od našeg Sunca.

„Možda je šuplja… možda je sonda?“

S druge strane, postoji i manjina glasova koji se ne zadovoljavaju standardnim objašnjenjima.

Astrofizičar Avi Loeb, već poznat po ideji da je ‘Oumuamua možda veštačkog porekla, tvrdi da:

• kombinacija neobične putanje,
• nestandardne hemije
• i ponašanja komete

ostavlja prostor i za „tehnološko“ tumačenje – npr. šupalj objekat, sonda ili fragment veće strukture.

Za sada, međutim, nema direktnih dokaza za veštačko poreklo – samo niz neobičnosti koje se mogu (za sada) objasniti i prirodnim procesima. Većina naučne zajednice ostaje skeptična i traži oprez: ekstraordinarne tvrdnje traže ekstraordinarne dokaze.

Gde su „prave“ slike – i zašto je Kongres pitao NASA-u?

Dodatno ulje na vatru doliva činjenica da NASA nije odmah objavila sve snimke 3I/ATLAS-a, posebno one nastale kada je objekat prošao blizu Marsa, gde su ga snimale orbiter misije.

• Jedna američka kongreskinja (Anna Paulina Luna) zvanično je zatražila od NASA-e da objavi snimke i podatke u punoj rezoluciji, upravo zbog rasta spekulacija u javnosti.
• NASA, sa svoje strane, naglašava da je već objavila dosta informacija (opisi orbite, Hubble snimke, JWST rezultate), ali da detaljni podaci prolaze kroz standardnu kalibraciju i naučnu obradu pre javne objave.

Rezultat: osećaj „ćutanja“ iz perspektive javnosti, i dodatni prostor za razne priče na društvenim mrežama.

Šta ako je „samo kometa“?

Čak i ako 3I/ATLAS na kraju bude „samo“ prirodna kometa, to je i dalje ogromna stvar:

• imamo priliku da proučavamo ledeni blok iz drugog sistema,
• možemo uporediti njegovu hemiju sa kometama iz našeg sistema,
• to nam pomaže da shvatimo koliko su drugi planetarni sistemi slični (ili različiti) našem.

Drugim rečima: 3I/ATLAS je test za naše teorije o nastanku planeta i hemiji protoplanetarnih diskova.

A šta ako nije?

Ako bi se jednog dana pokazalo da neko od ovih tela zaista ima veštačko poreklo, to bi bio verovatno najvažniji naučni događaj u istoriji čovečanstva.

Za sada, međutim:

• nemamo signale,
• nemamo strukture koje izgleda očigledno „mašinski“,
• nemamo ništa što bi izdržalo strogu naučnu proveru kao dokaz tehnologije.

Zato je zdravo držati dve misli u glavi istovremeno:

1. biti otvoren za neočekivano,
2. ali tražiti čvrste dokaze pre nego što pređemo sa „ovo je čudno“ na „ovo je vanzemaljska sonda“.

Kako i ti možeš pratiti 3I/ATLAS

Ako želiš da pratiš gde je 3I/ATLAS sada:

• pogledaš interaktivne alate poput NASA Eyes on the Solar System ili sajtove tipa TheSkyLive,
• lokalni astronomski forumi već dele efemeride i mape za posmatranje, posebno kada je objekat iznad horizonta.

Za amatere sa većim teleskopima to je izazovan, ali izuzetno zanimljiv cilj.

Zaključak: pitanje nije samo šta je 3I/ATLAS, već šta radimo s tim

3I/ATLAS nas tera da spojimo:

• nauku (precizna merenja, modeli),
• maštu (šta ako nismo sami),
• kritičko mišljenje (koliko daleko možemo da idemo bez dokaza).

Možda je „samo“ vrlo stara, čudno sastavljena grudva leda iz drugog sistema.
Možda nosi tragove uslova u nekoj davno ugašenoj zvezdanoj okolini.

U svakom slučaju, najbolji odgovor je: čitaj radove, gledaj podatke, a teorije pravi tek posle toga – ne obrnuto.