GJ 251 c – nova super-Zemlja na 18 svetlosnih godina od nas

Posle hiljada otkrivenih egzoplaneta, svaka nova “super-Zemlja” u naseljivoj zoni privlači posebnu pažnju. Najnoviji kandidat stiže iz pravca sazvežđa Blizanaca: planeta GJ 251 c, masivnija verzija Zemlje koja kruži oko obližnjeg crvenog patuljka udaljenog svega oko 18 svetlosnih godina.

Ono što ovu planetu čini posebno zanimljivom jeste kombinacija tri stvari:
nalazi se u tečnovodnoj zoni, verovatno je stenske (terestričke) mase, i dovoljno je blizu da je naredna generacija teleskopa možda može direktno posmatrati – pa čak i proučavati njenu atmosferu.

Šta znamo o planeti GJ 251 c?

Zvezda GJ 251 (poznata i kao Gliese 251) je crveni patuljak klase M3V u sazvežđu Blizanaca. Mnogo je hladnija i tamnija od Sunca – sjaji svega oko 1,5% Sunčeve svetlosti – ali zato njena naseljiva zona leži znatno bliže zvezdi.

Novi rad otkriva da:

• GJ 251 c spada u kategoriju super-Zemalja, sa minimalnom masom od oko 4 mase Zemlje;
• kruži oko zvezde za približno 54 dana, što je period njenog “godine”;
• nalazi se unutar naseljive zone, gde bi temperatura mogla da dozvoli postojanje tečne vode na površini, ako atmosfera postoji i ima pravi sastav.

U istom sistemu već je poznata i unutrašnja planeta GJ 251 b, takođe super-Zemlja, ali znatno bliže zvezdi i verovatno prevruća za život kakav poznajemo.

Kako je planeta otkrivena?

Za razliku od spektakularnih tranzitnih “dipova” koje snima, recimo, TESS, planeta GJ 251 c je otkrivena radijalno-brzinskom metodom. Ukratko:

• instrumenti Habitable-zone Planet Finder (HPF) i NEID veoma precizno mere sitne pomake u spektru zvezde;
• kako planeta kruži, njena gravitacija blago “ljulja” zvezdu napred–nazad;
• to stvara ritmične pomake talasne dužine (Doplerov efekat) koje osetljivi spektrografi mogu da registruju.

Tim je kombinovao nove merenja HPF i NEID sa arhivskim podacima sa više observatorija, čime su:

• potvrdili parametre unutrašnje planete GJ 251 b,
• i izdvojili dodatni, sporiji signal – baš onaj koji odgovara orbiti GJ 251 c u naseljivoj zoni.

Ovakva detekcija zahteva godinama strpljivog praćenja, jer su promene u brzini zvezde reda par metara u sekundi – uporedivo sa brzinom ljudskog hoda.

Da li je GJ 251 c zaista nastanjiva?

Ključno pitanje, naravno, glasi: da li tamo može biti života? Pošten odgovor je – još ne znamo, ali imamo par dobrih razloga za optimizam i par ozbiljnih “ali”.

Pozitivne strane:

• planeta je verovatno stenske prirode, a ne gasni mini-Neptun;
• nalazi se u tečnovodnoj zoni, pa uz odgovarajuću atmosferu može da zadrži tečnu vodu;
• zvezda GJ 251 je relativno mirniji crveni patuljak, a GJ 251 c kruži malo dalje od zvezde nego što je to slučaj sa mnogim drugim “habitablnim” egzoplanetama oko M-patuljaka, što smanjuje rizik od ekstremnog bombardovanja zračenjem i bakljama.

S druge strane, na listi otvorenih pitanja su:

• kakav je tačan sastav atmosfere (ako je uopšte ima),
• da li planeta ima magnetno polje dovoljno jako da štiti površinu od zvezdanog vetra,
• kolika je temperatura površine uz efekat staklene bašte (suv, ledeni svet ili okeanska planeta?).

Bez ovih podataka možemo samo da kažemo da je GJ 251 c “potencijalno nastanjiva”, ne i da na njoj zaista vladaju uslovi slični Zemljinim.

Zašto je ovo otkriće toliko važno?

Ono što GJ 251 c izdvaja od mnogih drugih kandidata jeste njena blizina i pogodnost za buduća posmatranja:

• zvezda GJ 251 udaljena je samo oko 5,5 parseka (oko 18 svetlosnih godina) – kosmički komšiluk;
• sistem je odličan cilj za teleskope sledeće generacije prečnika 30+ metara (ELT, TMT, GMT), koji bi mogli da pokušaju direktno snimanje planete;
• uz dovoljno osetljive instrumente, astronomi bi mogli da analiziraju sastav atmosfere, tragove vodene pare, ugljen-dioksida, pa čak i potencijalne biosignature poput kombinacije kiseonika i metana.

U naučnom smislu, GJ 251 c je “zlatna meta” – planeta za koju je realno očekivati da ćemo u narednim decenijama zaista dobiti konkretne podatke, a ne samo minimalnu masu i orbitalni period.

Šta nam GJ 251 c govori o šansama za život u kosmosu?

Čak i ako se ispostavi da je GJ 251 c suva, hladna ili previše vrela, već sama činjenica da:

• blizu nas postoje stenske planete u naseljivoj zoni,
• i da ih sada otkrivamo relativno rutinski,

govori da Zemlja verovatno nije nikakav statistički izuzetak. Sa svakom novom super-Zemljom u naseljivoj zoni raste verovatnoća da negde postoji svet na kom je hemija otišla korak dalje – do biologije.

Za astronome, GJ 251 c je testni poligon za tehnologije direktnog snimanja i karakterizacije atmosfera. Za sve koji prate kosmos, ona je još jedan podsetnik da za ozbiljnu potragu za životom ne moramo gledati milijarde svetlosnih godina daleko – dovoljno je da pažljivo osluškujemo naš širi kosmički komšiluk.

Zaključak

GJ 251 c je mnogo više od još jednog podatka u katalogu egzoplaneta. To je:

• super-Zemlja u naseljivoj zoni,
• u sistemu koji je dovoljno blizu da ga sledeća generacija teleskopa može direktno proučavati,
• i jedan od najboljih dosadašnjih kandidata u potrazi za potencijalno naseljivim svetovima.

U narednim godinama izveštaji sa velikih teleskopa verovatno će se često vraćati na ovo ime. A mi ćemo na InfoHelm Tech-u pratiti svaki novi trag – od prvih pokušaja direktnog snimanja, do eventualnih signala koji bi nagovestili da ova super-Zemlja možda zaista nije potpuno pusta.

Disclaimer: Tekst ima informativni karakter i ne predstavlja naučni konsenzus niti bilo kakav oblik finansijskog ili investicionog saveta.