Micron ulaže 9,6 milijardi dolara u japansku fabriku memorije za veštačku inteligenciju

Trka za dominaciju u veštačkoj inteligenciji više se ne vodi samo kroz GPU-ove i akceleratore, već i kroz – memoriju. Američki proizvođač čipova Micron najavio je investiciju od oko 1,5 biliona jena (~9,6 milijardi dolara) u novu fabriku u Hirošimi, specijalizovanu za HBM (High-Bandwidth Memory) čipove koji su ključni za AI servere i data centre.

Japan će projekat podržati subvencijama do 500 milijardi jena, a prve serije čipova očekuju se oko 2028. godine. Time se Micron direktno uključuje u trku sa južnokorejskim gigantima SK Hynixom i Samsungom, koji trenutno drže najveći deo HBM tržišta.

Šta je Micron tačno najavio?

Prema izveštajima iz Japana, plan izgleda ovako:

• Lokacija: nova HBM fabrika biće izgrađena u sklopu Micronovog postojećeg kompleksa u Hirošimi;
• Proizvodni fokus: napredni HBM moduli koji se koriste u najnovijim AI GPU-ovima i akceleratorima;
• Vreme gradnje: početak radova – maj naredne godine, ramp-up i prve isporuke oko 2028.;
• Javna podrška: japansko Ministarstvo privrede, trgovine i industrije (METI) planira subvencije do 500 milijardi jena kroz programe podrške strateškim fabrikama;
• Strateški cilj: jačanje domaćeg lanca snabdevanja i smanjenje zavisnosti od Tajvana i drugih „uskih grla“ u Aziji.

Za Micron, koji se ranije najviše oslanjao na DRAM i NAND za PC i mobilne uređaje, ovo je jasan signal da AI memorija postaje centar poslovne strategije.

Zašto je HBM memorija toliko važna za AI?

Kada pričamo o ChatGPT-u, modelima za obradu slike i video–analitiku, svi prvo spominjemo Nvidijine GPU-ove ili specijalizovane AI akceleratore. Ali u praksi, usko grlo sve češće postaje memorijski protok.

HBM (High-Bandwidth Memory) je tehnologija u kojoj se više memorijskih čipova slaže vertikalno u „toranj“ i povezuje ultra–širokim magistralama. Rezultat:

• višestruko veći protok podataka u odnosu na klasični DDR/GDDR,
• manja potrošnja energije po bitu,
• manji fizički prostor na pakovanju čipa.

Zbog toga sve ozbiljne AI karte – od Nvidije, preko AMD-a, do specijalizovanih ASIC-a – koriste HBM kao standardnu memoriju. Analitičari procenjuju da će tržište HBM memorije rasti oko 30% godišnje do 2030, dok bi vrednost tržišta mogla dostići desetine milijardi dolara godišnje.

Do sada je SK Hynix imao dominantan udeo u HBM isporukama, uz snažnu prisutnost Samsunga. Ulazak Microna sa ogromnom japanskom fabrikom znači da će konkurencija i diverzifikacija snabdevanja postati znatno veći.

Japanska „poluprovodničка renesansa“

Micronov projekat nije izolovan potez, već deo šire strategije Tokija da vrati značaj Japana u svetu čipova.

Poslednjih godina Japan:

• subvencioniše TSMC u fabrici u Kumamotu, koja već proizvodi čipove za automobile i industriju;
• kroz projekat Rapidus planira masovnu proizvodnju 2 nm čipova do kraja decenije, uz državnu podršku od više milijardi dolara;
• privlači međunarodne igrače (Micron, IBM, lokalne konglomerate) da grade napredne fabrike, a ne samo „legacy“ proizvodnju.

Cilj je jasan:

1. Smanjenje rizika od oslanjanja na jedan region (pre svega Tajvan i Južnu Koreju);
2. Stvaranje domaće baze za čipove koji su kritični za AI, automobilsku i odbrambenu industriju;
3. Povratak na mapu kao ozbiljan centar poluprovodničke proizvodnje, posle decenija pada u odnosu na Južnu Koreju i Tajvan.

Micronova HBM fabrika savršeno se uklapa u ovu sliku – fokus je na najprofitabilnijem i najbrže rastućem segmentu memorije.

Šta ovo znači za AI, GPU-ove i geopolitičku trku?

Sa jedne strane, vest izgleda kao „još jedna fabrika u nizu“. Ali kada je u pitanju HBM, priča je mnogo ozbiljnija:

• Ublažavanje uskog grla: trenutno su HBM moduli često najveći limiter za isporuku GPU-ova, a ne sama računarska jezgra. Novi kapaciteti u Japanu mogu donekle olakšati pritisak.
• Konkurencija SK Hynixu: južnokorejski gigant ima ogroman tržišni udeo u HBM segmentu; jači Micron znači više pregovaračke moći za kupce poput Nvidije, AMD-a i cloud provajdera.
• Geopolitika i diverzifikacija: fabrike u Japanu, uz projekte u SAD i Evropi, deo su globalnog pokušaja da se preraspodeli proizvodnja čipova i smanji zavisnost od jedne zemlje ili tjesnaca.
• Rizik od „AI mehura“: iako prognoze rasta izgledaju impresivno, analitičari upozoravaju da bi se prvi znaci potencijalnog pada AI ciklusa verovatno videli upravo u azijskim memorijskim i foundry kompanijama. Ako potražnja za HBM-om naglo uspori, ogromne nove fabrike postaju skupe i nedovoljno iskorišćene.

Za sada, međutim, sve pokazuje da se AI potražnja i dalje ubrzava, a proizvođači čipova trče da uhvate talas.

Kako će se ovo preliti na obične korisnike?

Za krajnje korisnike i male timove ova vest neće odmah promeniti svakodnevicu, ali ima indirektne efekte:

• potencijalno više dostupnih AI servera i cloud resursa posle 2028, kada novi kapaciteti uđu u pun pogon;
• veća konkurencija u HBM-u može vremenom spustiti cenu infrastrukture, pa samim tim i cenu AI usluga;
• jača japanska uloga u AI čipovima znači i više partnerstava, istraživačkih projekata i startap ekosistema u regionu.

Do tada, Micronova najava ostaje još jedan signal da AI više nije samo „softverska priča“, već duboko hardverska – gde se budućnost odlučuje u fabrikama čipova, pod čistim sobama i sa milijardama dolara državnih subvencija.

Disclaimer: Ovaj tekst ima informativni karakter i ne predstavlja finansijski, investicioni, pravni niti bilo koji drugi vid profesionalnog saveta.