Kvantni računar Helios i IBM-ov Loon: 2025. kao godina kvantnog proboja

Dok svet priča o ChatGPT-u, Sori i AI avatarima, u pozadini se polako pali sledeći tehnološki talas – kvantni računari. U novembru 2025. desilo se nešto što mnogi istraživači nazivaju prelomnim momentom: kompanija Quantinuum predstavila je kvantni računar Helios, trenutno najmoćniji na svetu, dok je IBM objavio eksperimentalni čip Loon, zamišljen kao ključni korak ka praktičnim kvantnim mašinama do kraja ove decenije.

Paralelno s tim, u Evropi su puštena u rad prva dva kvantna procesora Jade i Ruby, integrisana direktno u postojeće superračunare. Kvantni ekosistem je odjednom dobio tri velika igrača na tabli – i sve je teže reći da je kvantno računarstvo „nešto za 2050.“

Ovaj tekst je za čitaoce koji prate AI, kripto i nove tehnologije i pitaju se: da li je kvantni računar i dalje daleka teorija ili se zaista približavamo trenutku kada će promeniti način na koji pravimo lekove, materijale, pa čak i algoritme veštačke inteligencije?

Helios: najmoćniji kvantni računar na planeti

Quantinuumov Helios je kvantni računar zasnovan na jonskim kvbitima – jonima barijuma zarobljenim u tzv. ion trap strukturi. Ono što ga izdvaja od prethodnih sistema je kombinacija tri stvari:

• 98 fizičkih kvbita povezanih u novu „junction“ arhitekturu,
• mogućnost formiranja desetina logičkih kvbita sa znatno manjom stopom greške nego ranije generacije,
• potpuno novi softverski sloj i jezik za programiranje kvantnih algoritama.

Umesto uobičajenog odnosa 10:1 (desetak fizičkih kvbita da bi se dobio jedan logički kvbit sa korekcijom grešaka), Helios uspeva da svede taj odnos na približno 2:1. Drugim rečima, veći deo kvantnog hardvera zaista radi „koristan posao“, umesto da služi samo za ispravljanje sopstvenih grešaka.

Helios je već na prvim testovima:

• oborio rekorde u standardnim kvantnim benchmark testovima,
• demonstrirao vrlo visoku fidelnost (tačnost) kvantnih operacija,
• iskorišćen je da simulira ponašanje jednog visokotemperaturnog superprovodnika i otkrije kvantne efekte koje je gotovo nemoguće direktno posmatrati u laboratoriji.

Za razliku od mnogih „najvećih“ kvantnih računara iz prethodnih godina, Helios ne impresionira samo brojem kvbita, već kvalitetom i realnim rezultatima. Zbog toga ga mnogi istraživači neformalno nazivaju prvim kvantnim sistemom koji ozbiljno nagoveštava buduću fault-tolerant eru – kvantne mašine koje mogu da rade satima ili danima bez katastrofalnog nagomilavanja grešaka.

Novi softver za novi hardver

Uz hardver dolazi i novi softverski sloj:

• kvantni programski jezik specijalno napravljen za generacije računara koje dolaze,
• klasični kontrolni sistem na GPU-ovima (Nvidia), koji u realnom vremenu „hvata“ greške i vraća korekcije nazad na kvantni čip,
• integracija sa postojećim bibliotekama za simulacije materijala, hemije i fizike.

Za developere to znači da ćemo u narednim godinama sve češće viđati hibridne algoritme – deo koda radi na klasičnom CPU/GPU, deo na kvantnom računaru, dok se rezultati razmenjuju „u letu“.

IBM-ov Loon: put ka praktičnim kvantnim računarima do 2029.

Dok Helios pokazuje šta je trenutno moguće, IBM se fokusira na pitanje: kako od eksperimentalnog sistema stići do masovno korisnog kvantnog računara? Odgovor stiže u obliku novog čipa pod imenom Loon.

Loon je eksperimentalni procesor koji kombinuje:

• klasične kvbite,
• dodatne kvantne veze između njih,
• i specijalno dizajniranu arhitekturu za kvantnu korekciju grešaka.

IBM već godinama radi na pristupu u kome se algoritmi iz telekomunikacija – oni koji čine da mobilni signal bude čist i stabilan – adaptiraju na kvantni svet. Loon prvi put demonstrira da se taj koncept može implementirati na realnom silicijumu.

Plan IBM-a izgleda ovako:

• Nighthawk – sledeći čip koji bi trebalo da pokaže kvantnu prednost nad klasičnim računarima u određenim zadacima već 2026. godine,
• dalji razvoj arhitekture zasnovane na Loonu,
• cilj: prvi veliki, praktični, fault-tolerant kvantni računar oko 2029. godine.

Važan detalj je otvoreni pristup: IBM želi da što više startapa, univerziteta i istraživača testira njihove čipove kroz zajednički softverski ekosistem. Umesto bombastičnih naslova, cilj je da se nađe realan skup zadataka gde kvantni računar zaista donosi korist – od finansijskih optimizacija, preko logistike, do AI modelovanja.

Evropa se uključuje: Jade i Ruby kvantni procesori

Da kvantna trka nije samo priča SAD i nekoliko privatnih kompanija pokazuje i Evropska unija. Projekat HPCQS (High-Performance Computing and Quantum Simulator hybrid) je u novembru 2025. pustio u rad dva kvantna procesora:

• Jade u Nemačkoj,
• Ruby u Francuskoj.

Ono što ih razlikuje od većine drugih sistema je način integracije: oni su direktno povezani sa postojećim superračunarima u tim centrima. Umesto da kvantni računar bude „egzotična mašina u zasebnoj zgradi“, Jade i Ruby funkcionišu kao akceleratori unutar već poznatih HPC okruženja.

To znači da će evropski istraživači u oblasti:

• klimatskih modela,
• simulacija materijala i hemijskih reakcija,
• optimizacije energetskih mreža,

moći da pokreću hibridne poslove – deo na klasičnom superračunaru, deo na kvantnom procesoru, uz standardne alate kojima se već služe.

Za industriju to je važan signal: Evropa želi sopstveni kvantni stack – od hardware-a, preko softvera, do primena – i ne planira da potpuno zavisi od američkih ili kineskih kompanija.

Šta kvantni proboj znači u praksi?

1. AI i „kvantna inteligencija“

Kvantni računari ne zamenjuju klasični AI, ali ga mogu značajno pojačati u određenim zadacima:

• treniranje ili optimizacija modela koji zahtevaju pretraživanje ogromnog prostora parametara,
• ubrzane simulacije materijala za AI-dizajnirane baterije, lekove, čipove,
• nova klasa algoritama za kriptografiju i bezbednost.

Za prosečnog korisnika razlika se u narednih nekoliko godina neće videti u stilu „imam kvantni telefon“, ali će se osetiti indirektno: brže otkriće lekova, pametniji materijali, efikasnije mreže za obnovljivu energiju.

2. Kriptografija i kripto-ekonomija

Čuvena priča „kvantni računar će razbiti Bitcoin“ i dalje je daleko od realnosti – potrebno je mnogo više stabilnih kvbita nego što Helios ili Loon imaju. Ali smer je jasan:

• klasični kriptografski algoritmi (RSA, ECC) polako će morati da pređu na post-kvantne varijante,
• blokčejn projekti koji razmišljaju dugoročno već planiraju migracije na šeme otporne na kvantne napade,
• države i banke u narednoj deceniji moraće da premeste kritične sisteme na nove standarde.

Za developere koji rade u kripto svetu ovo je poziv da prate post-kvantne algoritme isto koliko prate nove L2 mreže.

3. Industrija, nauka i „običan“ korisnik

Najveći direktni benefiti u početku će ići:

• farmaceutskoj industriji (dizajn molekula i proteina),
• hemijskoj i materijalskoj nauci (superprovodnici, baterije, lakši i otporniji materijali),
• finansijama i logistici (optimizacija velikih portfolija, ruta i lanaca snabdevanja).

Za običnog korisnika to će izgledati kao:

• jeftiniji i efikasniji uređaji (baterije, čipovi, materijali),
• brži razvoj novih terapija,
• pametnije mreže za struju i saobraćaj.

Kao i kod interneta devedesetih, većina ljudi neće koristiti kvantni računar direktno – ali će gotovo svaki veći sistem „ispod haube“ imati neki kvantni modul.

Zaključak

Godinama slušamo da su kvantni računari „uvek deset godina daleko“. Ono što donosi 2025. jeste osećaj da se ta distanca konačno smanjuje:

• Helios pokazuje da je ozbiljna korekcija grešaka i realna naučna primena već moguća danas,
• IBM-ov Loon i plan za fault-tolerant mašine do 2029. daju vremenski okvir industriji,
• Jade i Ruby stavljaju Evropu u igru kroz hibridne superračunare.

U narednih pet do deset godina verovatno nećemo imati kvantni laptop na stolu, ali je vrlo realno da:

• kvantni moduli postanu standardni deo superračunara,
• AI, farmacija, energetika i finansije dobiju potpuno nove alate,
• post-kvantna kriptografija postane obavezan deo digitalne infrastrukture.

Za čitaoce InfoHelm Tech-a poruka je jednostavna: ako vas zanima karijera na preseku fizike, matematike, programiranja i AI-ja, kvantno računarstvo sada prelazi iz „science-fiction“ u realnu tech nišu. A mi ćemo nastaviti da pratimo svaki sledeći korak na tom putu.

Disclaimer: Tekst ima informativni karakter i ne predstavlja finansijski, investicioni, pravni, karijerni niti bilo koji drugi vid profesionalnog saveta.