Humanoidni roboti na granicama i u brodogradilištima – nova radna klasa veštačke inteligencije

Humanoidni roboti su godinama bili rezervisani za viralne klipove i tehnološke demo-e: hod po laboratoriji, salto na konferenciji, promena izraza „lica“ za potrebe reklame. Ali kraj 2025. donosi zaokret – roboti više nisu zabava za YouTube, već ulaze u prave, prljave i rizične poslove: patroliranje granica, nadzor brodogradilišta i inspekcije čeličnih konstrukcija.

Kineska kompanija UBTech šalje svoje Walker S2 humanoide na granicu sa Vijetnamom, uz ugovor težak desetine miliona dolara. Paralelno, u brodogradilištima širom sveta sprema se teren da humanoidi preuzmu deo inspekcija, rada u tesnim prostorima i opasnih zadataka koje ljudi često izbegavaju – ili od njih obolevaju.

Za običnog čitaoca to zvuči kao SF mešavina Terminatora i carinika iz susedne trake, ali za industriju je ovo vrlo konkretno pitanje: šta se dešava kada granicu i čelične kolose nadgledaju roboti, a ne ljudi?

Walker S2: graničar koji ne spava

UBTech je krajem novembra potpisao ugovor vredan oko 37 miliona dolara sa centrom za humanoidne robote u Guangksiju, kineskoj regiji koja se graniči sa Vijetnamom. Njihov model Walker S2 biće raspoređen na graničnim prelazima kao svojevrsni „multi-tasking službenik“ budućnosti.

Ovi roboti su visoki oko 170 cm, teški oko 70 kg i dizajnirani da se kreću brzinom laganog hoda. Posebno se ističu po tome što mogu samostalno da zamene sopstvenu bateriju, praktično „hot-swap“ procedurom: izađu iz smene, izvuku modul iz leđa, ubace napunjeni i nastave da rade. To znači da, bar u teoriji, mogu da rade 24/7 bez klasičnog odmora.

Na granici će Walker S2 obavljati nekoliko uloga:

• navigacija putnika – usmeravanje ka šalterima, objašnjavanje procedura i odgovori na osnovna pitanja putem glasovnih asistenata;
• upravljanje gužvama i patrola – kružno kretanje po terminalu, detektovanje zastoja, prosleđivanje sumnjivih situacija ljudskom osoblju;
• logistika i inspekcije – prenos dokumentacije, vizuelna kontrola opreme i infrastrukture.

Za zvanični narativ, ovo je korak ka efikasnijim, sigurnijim i „nepristrasnim“ graničnim procedurama. Kritičari, međutim, upozoravaju na nekoliko mračnijih scenarija:

• algoritamska pristrasnost – ako je model treniran na problematičnim datasetima, rizik od diskriminacije se seli iz glave službenika u kod sistema;
• normalizacija nadzora – građani se navikavaju da ih umesto ljudi posmatraju kamere na robotima, uz prepoznavanje lica, analitiku kretanja i automatizovane rizik-profile;
• dehumanizacija interakcije – granica je osetljivo mesto, a razgovor sa humanoidnim „službenikom“ može dodatno pojačati stres i osećaj gubitka kontrole.

UBTech, sa svoje strane, već otvoreno govori o planu da do 2027. godine ima na hiljade humanoida u realnim industrijskim okruženjima. Granica sa Vijetnamom je, u tom smislu, samo početni poligon.

Humanoidi u dokovima: Persona AI i ABS menjaju brodogradilišta

Dok se Walker S2 sprema da proverava pasoše i gužve, druga linija humanoida polako ulazi u brodogradilišta – jedno od najtežih radnih okruženja koje postoji: uski prolazi, visoke konstrukcije, varenje, buka, ekstremne temperature i visoka stopa povreda.

Američka kompanija Persona AI i klasifikaciono društvo ABS (American Bureau of Shipping) potpisali su memorandum o saradnji kojim najavljuju humanoidne robote specijalizovane za brodogradilišta. Njihov cilj nije samo da „ubace robote u dokove“, nego da:

• razviju standarde i procedure za inspekcije koje obavljaju humanoidi,
• testiraju kako roboti mogu da rade u tesnim prostorima brodova,
• koriste prikupljene podatke za digitalne tvins modele brodova i napredne analize rizika.

Persona AI roboti koriste elemente NASA robotizovanih ruku, što im daje finu motoriku potrebnu za detaljne vizuelne i taktilne inspekcije. Umesto klasične industrijske ruke koja stoji pored trake, humanoid može da:

• siđe u tank ili uski hodnik broda,
• proveri zavarene spojeve,
• skenira koroziju i oštećenja,
• šalje podatke direktno u sisteme za klasifikaciju i održavanje.

Za brodogradilišta koja se suočavaju sa hroničnim nedostatkom radne snage, naročito u opasnim zanimanjima poput varilaca i inspektora visokog rizika, humanoidi deluju kao logičan sledeći korak: „pusti robota tamo gde ljudi najlakše stradaju“.

Ali, i ovde se otvaraju pitanja:

• da li će robot-inspektor imati „poslednju reč“ ili će služiti kao pomoć čoveku koji potpisuje nalaz?
• šta se dešava kad algoritam pogreši i propusti kritično oštećenje, a brod kasnije doživi havariju?
• ko je pravno odgovoran – brodogradilište, vlasnik robota, proizvođač AI modela ili klasifikaciono društvo?

Maratonci od metala: zašto je rekord AgiBot A2 važan

Treći element priče su „maratonski roboti“. Kineski humanoid AgiBot A2 nedavno je postavio svetski rekord tako što je prešao više od 100 kilometara pešice bez prestanka, tokom trodnevnog hoda između dva grada.

Na prvi pogled, to deluje kao tipičan PR trik: robot šeta za Guinness, snimaju se kadrovi za reklamu, društvene mreže gore. Međutim, iz inženjerske perspektive, ovakav „pilgrimage“ je odličan stres-test za realne primene:

• provera stabilnosti algoritama za ravnotežu na različitim terenima,
• test autonomne navigacije među pešacima, biciklima, automobilima,
• analiza potrošnje energije i pouzdanosti sistema za zamenu baterija u hodu,
• prikupljanje gomile podataka za sledeće generacije modela.

Za scenarije poput graničnih patrola, nadzora industrijskih zona ili velikih logističkih kompleksa, upravo je ovakva izdržljivost kritična. Ako robot može da tri dana hoda bez većeg incidenta, to znači da je dovoljno stabilan i za dugotrajna dežurstva – makar u kontrolisanim uslovima.

Drugim rečima, ovi rekordi nisu samo „evo, naš robot je prešao više kilometara od vašeg“, već signal da se hardver i softver humanoida približavaju tački gde ozbiljno konkuršu ljudskoj fizičkoj izdržljivosti.

Bezbednost, nadzor i radna mesta: gde su granice?

Sve tri priče – granice, brodogradilišta i maratonski roboti – vode ka istom pitanju: koja je uloga čoveka u svetu gde humani oblik više nije ekskluzivan za ljude?

Nadzor i privatnost

Humanoid na granici nije samo „ljubazni vodič“ – on je potencijalno:

• kamera sa prepoznavanjem lica,
• senzor za emocije (izrazi lica, ton glasa),
• čvor u mreži koja povezuje baze podataka pasoša, krivičnih evidencija i analiza rizika.

U teoriji, robot može da bude manje pristrasan od čoveka. U praksi, ako su algoritmi trenirani na nebalansiranim podacima, pristrasnost postaje sistemska i skrivenija – i teže ju je osporiti nego pogrešnu procenu ljudskog službenika.

Poslovi i radni uslovi

U brodogradilištima, humanoidi mogu:

• smanjiti broj povreda,
• preuzeti najteže fizičke zadatke,
• omogućiti starijim radnicima da se preorijentišu na nadzor i planiranje.

Ali istovremeno se postavlja pitanje: da li će radna mesta biti transformisana ili jednostavno ugašena?
Ako kompanija može da zameni tri smene varilaca jednim „čeličnim kolegom“, pritisak na plate i sindikate biće ogroman.

„Ljudska“ veština u doba robo-kolega

Paradoksalno, kako roboti postaju sve sposobniji, raste i potreba za jednim specifičnim ljudskim setom veština:

• razumevanje kompleksnih sistema (pravni, etički, tehnički),
• medijacija sukoba između radnika i automatizovanih procesa,
• dizajn interakcija čovek–robot (UX, sigurnosne procedure, obuke).

Sve više poslova neće biti „programer robota“ ili „operater“, već poslovi koji spajaju domene – od pravnika specijalizovanih za odgovornost AI sistema, do pedagoga koji uče decu kako da žive i rade sa robo-kolegama.

Zaključak

Humanoidni roboti su u 2025. konačno prešli liniju između viralnih klipova i realnih ugovora: Walker S2 se sprema da proverava pasoše na granici sa Vijetnamom, Persona AI roboti ulaze u brodogradilišta, a AgiBot A2 pokazuje da maratoni više nisu rezervisani za ljude.

Za industriju, ovo je prilika da se reše hroničnih problema – nedostatka radne snage, opasnih uslova rada i skupe inspekcije. Za društvo, to je početak nove debate: koliko nadzora, koliko automatizacije i gde povlačimo crtu između „pomoći“ i „kontrole“?

Ako je do juče humanoidni model na pisti u Parizu bio šok i simbol budućnosti mode, današnji „graničari“ i „brodograditelji“ od metala pokazuju da je sledeća faza mnogo prizemnija – i mnogo važnija. Umesto da se pitamo „da li je moguće“, vreme je da se pitamo kako, gde i pod kojim uslovima želimo da ti roboti zaista rade.