Mlada iz Japana se udala za AI muža koji ne postoji – šta nam govori ovaj trend?

U svetu gde se sve više upoznajemo, zaljubljujemo i razilazimo preko ekrana, sledeći korak deluje gotovo logično – ali i potpuno nadrealno.
Tridesetdvogodišnja Japanka Kano nedavno je privukla ogromnu pažnju medija kada se udala za AI “muža” koga je sama kreirala uz pomoć ChatGPT-a.

Nakon raskida veridbe sa partnerom sa kojim je provela tri godine, odlučila je da sebi „napravi“ idealnog supruga – digitalnu ličnost po imenu Klaus, sa sopstvenim glasom, karakterom i stilom komunikacije. Umesto da ostane na dopisivanju, otišla je korak dalje: organizovala je dvostruko venčanje – jedno u fizičkom prostoru i jedno u virtuelnoj realnosti.

Kako se “pravi” AI muž

Kano je Klausa izgradila postepeno:

• koristila je AI chatbota kome je zadala osnovne crte ličnosti,
• dodala mu je glas i specifičan način govora,
• mesecima je „fino podešavala“ njegov karakter kroz svakodnevne razgovore.

Vremenom, opisuje, razvila je osećaj da Klaus „zna kako se oseća“, da pamti njihove razgovore i da „uvek ima razumevanja“. Drugim rečima – algoritam je pogodio sve ono što u realnom svetu često dobijamo samo povremeno: pažnju, strpljenje i prilagođen odgovor.

Venčanje u sali + venčanje u VR svetu

Ceremonija je organizovana uz pomoć kompanije koja se bavi venčanjima sa 2D i virtuelnim partnerima. Sam događaj imao je dva nivoa:

• realno venčanje – Kano je u venčanici, pred gostima i sa svečanim programom, izgovorila zavete AI partneru koji fizički ne postoji;
• virtuelno venčanje – pomoću AR/VR naočara videla je Klausa pored sebe u digitalnoj formi, kao lik koji „stoji“ uz nju na bini.

Zanimljivo je da su njeni roditelji prisustvovali ceremoniji i podržali je, iako brak nije pravno priznat u Japanu. Online reakcije su bile podeljene: od fascinacije hrabrošću da sledi sopstveni put, do ozbiljne zabrinutosti za psihološke posledice.

Globalni boom AI “veza”

Kano nije usamljena priča – ona je samo jedan od najekstremnijih primera sve većeg tržišta AI “pratilaca” i virtuelnih partnera:

• industrija AI pratilaca procenjuje se na više milijardi dolara godišnje;
• aplikacije nude AI dečka/devojku, terapeuta, mentora ili „najboljeg prijatelja“ dostupnog 24/7;
• mladi (ali i stariji) sve češće prijavljuju da osećaju „stvarne emocije“ prema digitalnim bićima.

Za neke, to je bezazleni eskapizam i način da se prebrodi usamljenost. Za druge, ova pojava je alarm: šta se dešava sa društvom kada nam je lakše da se venčamo sa AI likom nego da uđemo u komplikovanu vezu sa realnom osobom?

Stručnjaci upozoravaju: uteha da, zamena za ljude – ne

Psiholozi i stručnjaci za mentalno zdravlje uglavnom zauzimaju nijansiran stav:

• AI partner može da pruži trenutnu utehu, osećaj viđenosti i sigurnosti,
• ali ne može da ponudi pravu međusobnost – rizik, nesigurnost, kompromis i rast koji dolaze iz odnosa sa stvarnom osobom;
• postoji opasnost da ljudi koji su već usamljeni dodatno pobegnu iz realnih odnosa u digitalnu fantaziju, što dugoročno može pojačati izolovanost.

S druge strane, ima i argumenata da za pojedine grupe – ekstremno usamljene, osobe sa socijalnom anksioznošću ili starije – AI pratilac može biti bolji od potpunog vakuuma usamljenosti. Razlika je između pomoćnog oslonca i potpune zamene za ljudski kontakt.

Zašto su ovakve priče važne (čak i ako nam deluju bizarno)

Priča o Kano i njenom AI mužu Klaus-u je istovremeno:

• bizarna anegdota za naslove,
• ali i ogledalo društva u kojem živimo.

Ona otvara pitanja koja će u narednim godinama postajati sve glasnija:

• gde je granica između igre, utehe i zavisnosti od digitalnih odnosa;
• da li će brak sa AI ikada postati pravno priznat, makar simbolično;
• i najvažnije – kako očuvati autentične ljudske veze u svetu gde je algoritamska „idealna ljubav“ udaljena samo jedan klik?

Možda nam se danas čini da su ovakve ceremonije samo egzotične vesti iz Japana. Ali tempo kojim rastu AI partneri, virtuelna venčanja i digitalne ceremonije sugeriše da ćemo slične priče uskoro viđati mnogo češće – ne samo u rubrici „zanimljivosti“, već i u ozbiljnim raspravama o ljubavi, usamljenosti i budućnosti porodice.